Nakon objavljivanja zadnjeg posta uopće nije bilo veselo, tek u najmanjim količinama. Spremanje je potrajalo satima nakon što su starci došli iz šopinga u Konzumu. Vukli su se bezveze i govorili kak "Ima vremena, ima vremena". Jedino sam ja bila entuzijastičnija nego prethodnih godina i nanašala stvari dolje iz kuće gore do kampice koja je bila kod ograde. Iskreno, nije mi se ni najmanje sviđalo, krepavala sam, nikada u životu do sad se nisam toliko uznojila da mi je lice bilo mokro i da sam se 'kupala' u odjeći. Bilo je koma, bilo mi je vruće, nisam mogla disat, ali za razliku od mojih roditelja, nosila sam stvari u kampicu. A oni se žale. Samo su morali to slagat i donjet frižider i ove malo veće stvari.

Napokon, oko 15 sati smo završili sa pakiranjem stvari u kampicu i ona je bila spremna. Ali mi, naravno - nismo. Tipično za moju obitlej, sve rade u zadnji tren i onda živčanimo jedni na druge, kaj se nisi prije spremio/la. Još sat vremena smo se poredali za tuširanje, jedenje sendviča i final touch-eve po kući i uzimanje onih 'za život važnih' sitnica, tipa mobiteli, laptop, fotić, mali TV i tak to. I napokon, oko 16 smo zaključali kuću i krenuli se pozdraviti sa ovima dolje, Vesnom, bakom i dedom. Baka se doslovno plakala jer si mora kupit nove naočale i nemre nam dat nikaj para, ma koliko joj mi govorili da NEMA VEZE. I fakat nema, pa gore sam (jučer) dobila dost para.

However, polako smo krenuli, uistinu polako - 80km/h. Tako da smo u kamp stigli tek oko 22:15. Put je bio u redu. Stali smo na prvoj benzinskoj A1, a iskoristila sam priliku kupivši si NUtellaGO! <3. Onda nam je bilo dosadno pa smo Šmrka i ja išle isprobavat cvike, pa smo našle neke kaj izgledaju ko Ray-Ban-ice, pa sam si ja kupila sa zlatnim okvirom a ona sa crnim. Veselo. Kasnije nam nije bilo duhovito, pošto je Gabi zaspala pa smo morali bit tiho i vegetirat. Slušah 3OH!3 i meditirah. Nekoliko puta nam se žešće zaljuljala kampica, skoro nas zbacila s ceste, ali pošto je moj 'oćko' tako izvrstan vozač, sve je on to sredio.

Iduće, a ujedno i posljednje stajanje je bilo na Tifonki prije Posedarja. Pojeli smo neke sendviče i kupili vodu, popišali se na WCu koji se plaća 6 kuna i krenuli dalje. Za manje od sat vremena smo bili u Novalji. Napokon. Starci su se otišli prijavit, a mi smo odvele Gabi na sladoled i krenule prema pozornici da se pozdravimo s animatorima i svima koje znamo. Naravno da je Gabi morala dić paniku i plakat se "Mama. Ja bi mami." nja-nja. Jebote.

Bio je neki show, Bonnie&Clyde, ako se ne varam. Samo su plesali, ali bili su odlični. Kad su napokon završili, pozdravili smo se i izgrlili, onda sam naišla i na onu svu silu Janeza od prošle godine i tako to.. POšto je Gabi bila cmuljava išla sam ju odvest doma. Prođu kraj mene neki talijani. I nakon toga čujem netko iza mene: "Gospođo, gospođo!" i ajde, okrenem se, faca ko da ću ga ubit i kaže: "A kaj je ne bi se pozdravili?" Tko je to bio? Ah Sabljić, naravno :D Zatim smo se izgrlili, ali Gabi je onda dobila slom živaca, pa sam morala ić.

Gabi se otišla igrat sa malom Ninom, tak da sam bila slobodna, ali nikog nije bilo, Janezi su se pokupili odmah u 11, pa sam još malo švrljala i otišla doma. Zapravo ne doma, pošto je naša kampica bila onakva kakvu smo ju ostavili, pa sam otišla kod Konteka. Natalija me napila, najela, super. :D Nakon toga smo još malo sjedili i smijali se, pa smo otišli spavat.

One HELL of a day.

Nakon objavljivanja zadnjeg posta uopće nije bilo veselo, tek u najmanjim količinama. Spremanje je potrajalo satima nakon što su starci došli iz šopinga u Konzumu. Vukli su se bezveze i govorili kak "Ima vremena, ima vremena". Jedino sam ja bila entuzijastičnija nego prethodnih godina i nanašala stvari dolje iz kuće gore do kampice koja je bila kod ograde. Iskreno, nije mi se ni najmanje sviđalo, krepavala sam, nikada u životu do sad se nisam toliko uznojila da mi je lice bilo mokro i da sam se 'kupala' u odjeći. Bilo je koma, bilo mi je vruće, nisam mogla disat, ali za razliku od mojih roditelja, nosila sam stvari u kampicu. A oni se žale. Samo su morali to slagat i donjet frižider i ove malo veće stvari.

Napokon, oko 15 sati smo završili sa pakiranjem stvari u kampicu i ona je bila spremna. Ali mi, naravno - nismo. Tipično za moju obitlej, sve rade u zadnji tren i onda živčanimo jedni na druge, kaj se nisi prije spremio/la. Još sat vremena smo se poredali za tuširanje, jedenje sendviča i final touch-eve po kući i uzimanje onih 'za život važnih' sitnica, tipa mobiteli, laptop, fotić, mali TV i tak to. I napokon, oko 16 smo zaključali kuću i krenuli se pozdraviti sa ovima dolje, Vesnom, bakom i dedom. Baka se doslovno plakala jer si mora kupit nove naočale i nemre nam dat nikaj para, ma koliko joj mi govorili da NEMA VEZE. I fakat nema, pa gore sam (jučer) dobila dost para.

However, polako smo krenuli, uistinu polako - 80km/h. Tako da smo u kamp stigli tek oko 22:15. Put je bio u redu. Stali smo na prvoj benzinskoj A1, a iskoristila sam priliku kupivši si NUtellaGO! <3. Onda nam je bilo dosadno pa smo Šmrka i ja išle isprobavat cvike, pa smo našle neke kaj izgledaju ko Ray-Ban-ice, pa sam si ja kupila sa zlatnim okvirom a ona sa crnim. Veselo. Kasnije nam nije bilo duhovito, pošto je Gabi zaspala pa smo morali bit tiho i vegetirat. Slušah 3OH!3 i meditirah. Nekoliko puta nam se žešće zaljuljala kampica, skoro nas zbacila s ceste, ali pošto je moj 'oćko' tako izvrstan vozač, sve je on to sredio.

Iduće, a ujedno i posljednje stajanje je bilo na Tifonki prije Posedarja. Pojeli smo neke sendviče i kupili vodu, popišali se na WCu koji se plaća 6 kuna i krenuli dalje. Za manje od sat vremena smo bili u Novalji. Napokon. Starci su se otišli prijavit, a mi smo odvele Gabi na sladoled i krenule prema pozornici da se pozdravimo s animatorima i svima koje znamo. Naravno da je Gabi morala dić paniku i plakat se "Mama. Ja bi mami." nja-nja. Jebote.

Bio je neki show, Bonnie&Clyde, ako se ne varam. Samo su plesali, ali bili su odlični. Kad su napokon završili, pozdravili smo se i izgrlili, onda sam naišla i na onu svu silu Janeza od prošle godine i tako to.. POšto je Gabi bila cmuljava išla sam ju odvest doma. Prođu kraj mene neki talijani. I nakon toga čujem netko iza mene: "Gospođo, gospođo!" i ajde, okrenem se, faca ko da ću ga ubit i kaže: "A kaj je ne bi se pozdravili?" Tko je to bio? Ah Sabljić, naravno :D Zatim smo se izgrlili, ali Gabi je onda dobila slom živaca, pa sam morala ić.

Gabi se otišla igrat sa malom Ninom, tak da sam bila slobodna, ali nikog nije bilo, Janezi su se pokupili odmah u 11, pa sam još malo švrljala i otišla doma. Zapravo ne doma, pošto je naša kampica bila onakva kakvu smo ju ostavili, pa sam otišla kod Konteka. Natalija me napila, najela, super. :D Nakon toga smo još malo sjedili i smijali se, pa smo otišli spavat.

One HELL of a day.